Никола Тесла (Nikola Tesla)

Форум » Всеобщая история » Никола Тесла (Nikola Tesla) » Ответить

Никола Тесла (Nikola Tesla)

Bumali: Есть ли какие-нибудь книжки про него?

Ответов - 13

Busta: Это ты у Мессинга прочитала про него что ли)))) На русском по Тесле вообще ничего не знаю. На сербском самый популярный исследователь личости и трудов Николе - Александар Милинкович (у него книги - Тесла - досье ФБР и Теслино сверхсекретное оружие, так по моему. По аглицки - писал некий Джим Набел...

Bumali: Busta пишет: Это ты у Мессинга прочитала про него что ли)))) ну почему сразу у Мессинга)) вот есть Ржонсницкий Б.Н "НИкола Теста", но это 1959, тогда все политизированно было, не интересно читать.

Bumali: в Белграде есть музей Николы Теслы http://www.tesla-museum.org/meni_ru/izlozbe/i1.htm

Bumali: Никола Тесла родился 10 июля 1856 года, в Смолянах, в Лике (провинция Австро-Венгерской монархии), у отца Милутина Теслы, сербского православного священника, и матери Георгины, по прозвищу Дьюка, рождённой в семье Мандич. Семья Теслы не разрешала ему учиться в Политехническом институте, в особенности отец, требовавший, чтобы он стал священником. Когда Никола тяжело заболел, и стало ясно, что он может не выжить, отец согласился с желанием сына. Словно неким чудом, Тесла вскоре выздоровел. В 1875-1878 гг. Тесла учился в Политехническом институте в Граце (Австро-Венгрия), затем - в Пражском университете (1880). Его первая должность - служащий телеграфного учреждения в Будапеште. В 1883 г. Тесла устраивается в Страсбурге на работу в Континентальную компанию Эдисона и строит модель первого индукционного мотора, в 1884 г. - уезжает в Нью-Йорк и устраивается на работу в лабораторию Эдисона. Хотя Эдисон взял его в свою команду, отношения у них не сложились. Система Эдисона использовала постоянный ток, для чего приходилось через каждые несколько миль строить мощные станции. Тесла попытался убедить его в том, что переменный ток более эффективен и менее дорог. Но Эдисон упорствовал, не поддержав его планы относительно использования переменного тока. В конце концов они полностью поссорились, когда Тесла заявил Эдисону, что сможет на практике подтвердить простоту создания новых машин и выгоду их использования. Эдисон пообещал ему 50 тысяч долларов за проведение таких работ на одном предприятии. Тесла подготовил двадцать четыре типа устройств и полностью преобразил завод. На Эдисона это произвело огромное впечатление, тем не менее, оплата так и не была произведена. Изобретатель Джордж Вестингхаус (George Westinghouse) считал Тесла гением. Он купил патенты на разработанные Теслой системы передачи и распределения многофазных токов (включая генераторы, электродвигатели и трансформаторы) и применил их в своей гидроэлектростанции на Ниагарском водопаде. Продажа патентов принесла Тесле около 15 миллионов долларов, что по тем временам составляло огромное состояние. Слава гениального безумца, преследовавшая его, в чем-то соответствовала действительности. Странностей у Теслы хватало. Он панически боялся микробов, постоянно мыл руки и в отелях требовал до 18 полотенец в день. Если во время обеда на стол садилась муха, заставлял официанта принести новый заказ. Поселялся в отеле только в том случае, если номер его апартаментов был кратен трём. Фобии и навязчивые состояния сочетались у Теслы с поразительной энергией. Прогуливаясь по улице, он мог во внезапном порыве сделать сальто. Он часто гулял в парке и читал наизусть "Фауста" Гёте, и в эти моменты его осеняли блестящие технические идеи. Никола Тесла получил финансовую независимость и внимание публики к своим разработкам. В 1888 Тесла открыл явление вращающегося магнитного поля, на основе которого построил электрогенераторы высокой и сверхвысокой частот. В 1891 сконструировал резонансный трансформатор (трансформатор Тесла), позволяющий получать высокочастотные колебания напряжения с амплитудой до миллиона вольт, и первым указал на физиологическое воздействие токов высокой частоты. Изобретения Теслы иногда находили весьма необычное применение: огромный научный материал сэра Вильяма Крукса (1832-1919, известный английский физик и химик) содержит многочисленные записи спиритических сеансов, проводимых в строго научно-экспериментальном ключе, и многие сотни фотографий с изображением материализованных призраков разных исторических эпох. В музее Николы Теслы в Белграде сохранилось письмо Крукса Тесле от 1893 года, в котором Крукс благодарит его за присланную особую электромагнитную спираль, производящую поле, в котором яснее проявляются очертания духов, и в то же время оно благоприятно влияет на состояние медиума, что облегчает проведение опыта. Между прочим, лаборатория Теслы в Колорадо была в точности на вершине Pinnk’s Peak. Эту вершину индейцы Хопи обожествляют, считая её Духовным Полюсом Мира. В 30-е годы работа Тесла скрывалась под кодовым названием "N.Terbo" (фамилия его матери до замужества). Тесла снабдил приемники RCA (Американская радиопромышленная корпорация) катушками индуктивности особой конструкции. Обычные катушки были снабжены оригинальными приспособлениями, разработанными самим Тесла. С 1936 по 1942 год Никола Тесла был директором проекта "Радуга", в рамках которого был проведён печально известный Филадельфийскому эксперимент. Согласно официальным данным, он умер 7 января 1943 года. Все его лабораторные записи, письма, дипломы перешли по наследству к племяннику Саве Косановичу, который основал в Белграде музей Николы Тесла. Существует аргументированное предположение, что его переправили в Англию, а для организации похорон использовали тело двойника. Тело кремировали на следующий день после смерти, что противоречило традициям ортодоксальной веры, которой придерживались в его семье. Поэтому остается спорным, умер он или нет. Секретная документация из его сейфа была изъята и более никогда не упоминалась.

Busta: Да, а еще он создавал приборы, чтобы читать мысли на расстоянии и был суперагентом ФБР)))) Не только музей в Бг есть, там еще и праздник Теслы существует в день его рождения.

Busta: Један је од најпознатијих светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике. Рођен је 10. јула 1856, у селу Смиљан код Госпића (Аустријско Царство, данас Хрватска), а умро 7. јануара 1943 у Њујорку, САД. Потиче из српске породице из Лике. Најзначајнији Теслини проналасци по којима га свет памти су полифазни систем (трофазни систем), обртно магнетно поље, индукциони мотор (асинхрони мотор), синхрони мотор и добро познати Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области X - зрака. Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек на изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима. Пошто никада није обраћао много пажње на своје финансијско стање, умро је у својој 86. години, сиромашан и заборављен. Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица - тесла. Никола је рођен у Смиљану крај Госпића од оца Милутина, православног свештеника, и мајке Георгине, у некадашњој Војној Крајини Аустријског царства, у данашњој Хрватској. Крштен је у Српској православној цркви Св. Петра и Павла. Име Никола је добио по једном и другом деди. Према крштеници је рођен 28. јуна (по јулијанском, 10. јула по грегоријанском календару) 1856. Николин отац, по занимању православни свештеник, био је такође надарени писац и поета који је поседовао богату библиотеку у којој је и сам Никола проводио своје детињство читајући и учећи стране језике. Са друге стране Николина мајка била је вредна жена са много талената која је и сама била креативна јер је својим изумима олакшавала живот на селу. Сматра се да је Никола Тесла управо од мајке наследио склоност ка истраживачком животу. Његови родитељи су осим њега имали су сина Данета и ћерке Ангелину и Милку, старије од Николе и Марицу, најмлађе дете у породици Тесла. По наводима Јована Дучића, Тесле су пореклом из Старе Херцеговине, од племена Пилатоваца у данашњој Никшићкој општини. Први разред основне школе је учио у родном Смиљану. Отац Милутин рукоположен је за проту у Госпићу, па се породица сели у ово место 1862. године. Преостала три разреда основне школе и трогодишњу Нижу реалну гимназију Никола похађа у Госпићу. На крају трећег разреда, 1870. године, тешко се разболео. С јесени одлази у Раковац крај Карловца да заврши још три разреда Велике реалке. Матурирао је 24. јула 1873. године у групи од свега седам ученика. Тада је имао 17 година. Након завршене матуре вратио се у Госпић и већ први дан разболео од колере. Боловао је девет месеци. У тим околностима измолио је очево обећање да га уместо на богословију упише на студије технике. Пошто је оздравио отац га шаље ујаку, проти Томи Мандићу, у Томингај код Грачаца, да боравком на селу и планини прикупља снагу за напоре који га очекују. На студије електротехнике креће 1875. године, две године након матуре. Уписује се у Политехничку школу у Грацу, у јужној Штајерској (данас Аустрија). Тада му је било 19 година. Спава веома мало - свега четири сата дневно - и сво слободно време проводи у учењу. Испите полаже са највишим оценама. Још тада га је заинтересовала могућност примене наизменичне струје. Чита све што му дође под руку (100 томова Волтерових списа). Никола је о себи писао: „Прочитао сам много књига, а са 24 године сам многе знао и напамет. Посебно Гетеовог Фауста“. Забринути за његово здравље професори шаљу писма његовом оцу у којима га саветују да испише сина уколико не жели да се убије прекомерним радом. Након прве године студија изостаје стипендија Царско-краљевске генерал-команде (којом су помагани сиромашни ученици из Војне крајине). Два пута се за стипендију обраћа славној Матици српској у Новом Саду. Први пут 14. октобра 1876, а други пут 1. новембра 1878. године. Оба пута бива одбијен. У децембру 1878. године напушта Грац и прекида све везе са ближњима. Другови су мислили да се утопио у Мури. Одлази у Марибор (данас Словенија) где добија посао код неког инжењера. Одаје се коцкању. Отац га након вишемесечне безуспешне потраге проналази и враћа кући. Отац, узоран човек, није могао да нађе оправдање за такво понашање. (Недуго потом отац умире 27. априла 1879. године). Никола је те године једно време радио у госпићкој реалној гимназији. Почетком 1880. године, одлази у Праг да према очевој жељи оконча студије. Тамо не може да се упише јер у средњој школи није учио грчки. Највероватније је слушао предавања из физике и електротехнике. Наредне године, свестан да његови ближњи подносе огромну жртву због њега, решава да их ослободи тог терета и напушта студије. Тесла је навео у својој аутобиографији како је живо и пластично доживљавао моменте инспирације. Од раних дана је имао способност да у мислима створи прецизну слику проналаска пре него што га направи. Иначе, ова појава се у психологији назива „Визуелно размишљање“. Године 1881. се сели у Будимпешту да ради у телеграфској компанији Америчка Телефонска Компанија. При отварању телефонске централе 1881. године је Тесла постао главни телефонски техничар компаније. Ту је изумео уређај који је, према некима, телефонски појачавач, док је према другима први звучник. У Париз се сели 1882. године где ради као инжењер за Едисонову компанију на пословима унапређења електричне опреме. Исте године је осмислио и индуктивни мотор, који ће у каснијим годинама и конструисати. Почео је и са развојем разних врста уређаја са обртним магнетним пољем (за које му је одобрен патент 1888. године). Тих дана, Тесла журно напушта Париз да би боравио уз своју умирућу мајку и стиже пар сати пре смрти. Њене последње речи су биле: „Стигао си Ниџо, поносе мој.“ После њене смрти Тесла се разболео. Провео је три недеље опорављајући се у Госпићу и селу Томингај код Грачца, родном месту његове мајке. 1884. године је Тесла дошао у Америку, са писмом препоруке које је добио од претходног шефа Чарлса Бечелора. У препоруци је Бечелор написао: „Ја познајем два велика човека, а ви сте један од њих; други је овај млади човек“. Едисон је запослио Теслу у својој компанији Едисонове машине. Тесла је убрзо напредовао и успешно решавао и најкомпликованије проблеме у компанији. Тесли је понуђено да уради потпуно репројектовање генератора једносмерне струје Едисонове компаније. Пошто је Тесла описао природу добитака од његове нове конструкције, Едисон му је понудио 50.000$ кад све буде успешно завршено и направљено. Тесла је радио близу годину дана на новим конструкцијама и Едисоновој компанији донео неколико патената који су потом зарадили невероватан профит. Када је потом Тесла питао Едисона о обећаних 50.000$, Едисон му је одговорио „Тесла, ви не разумете наш амерички смисао за хумор“. и погазио своје обећање. Едисон је пристао да повећа Теслину плату за 10$ недељно, као врсту компромиса, што значи да би требало да ради 100 година да заради новац који му је био првобитно обећан. Тесла је дао отказ моментално. Едисон је као добар бизнисмен, зарађивао новац коришћењем својих једносмерних генератора струје који су били веома скупи за постављање и одржавање. Било је потребно и по неколико станица једносмерне струје да би се опскрбили један градски кварт, док је Теслин генератор наизменичне струје био довољан за снабдевање комплетног града. Увидевши ефикасност Теслиних патената, Едисон је користио разне начине да увери народ како је та струја опасна, ходао је по градским вашарима и наизменичном струјом усмрћивао животиње. На његову идеју створена је и прва електрична столица. Као одговор томе Тесла се прикључио у коло наизменичне струје што је проузроковало ужарење нити електричне сијалице, и тим побио предрасуде штетности наизменичне струје! Године 1886. Тесла оснива своју компанију, Тесла електрично осветљење и производња (Tesla Electric Light & Manufacturing). Првобитни оснивачи се нису сложили са Теслом око његових планова за увођење мотора на наизменичну струју и на крају је остао без финансијера и компаније. Тесла је потом радио у Њујорку као обичан радник од 1886. до 1887. године да би се прехранио и скупио новац за свој нови подухват. 1887. године је успео да конструише први електромотор на наизменичну струју без четкица, и демонстрирао га пред „Америчким друштвом електроинжењера“ (American Institute of Electrical Engineers, данас IEEE) 1888. године. Исте године је развио принципе свог Теслиног калема и почео рад са Џорџом Вестингхаусом у лабораторијама његове фирме „Вестингхаус електрична и производна компанија“ (Westinghouse Electric & Manufacturing Company). Вестингхаус га је послушао у вези његових идеја о вишефазним системима који би омогућили пренос наизменичне струје на велика растојања. Априла 1887. године Тесла почиње истраживање онога што ће касније бити названо Икс-зрацима користећи вакуумску цев са једним коленом (сличну његовом патенту 514170). Овај уређај је другачији од других раних цеви за Икс-зраке јер није имао електроду-мету. Савремен израз за феномен који је разлог оваквог дејства уређаја је „пробојно зрачење“. До 1892. године је Тесла већ био упознат са радом Вилхелма Рентгена и његовим проналаском ефеката Икс-зрака. Тесла није признавао постојање опасности од рада са Икс-зрацима, приписујући оштећења на кожи озону пре него, до тада непознатом зрачењу: „У вези штетних дејстава на кожу... примећујем да су она погрешно тумачена... она нису од Рентгенових зрака, већ једино од озона створеног у контакту са кожом. Азотна киселина би такође могла бити одговорна, али у мањој мери“. (Тесла, Electrical Review, 30. новембар 1895.) Ово је погрешна оцена што се тиче катодних цеви са Икс-зрачењем. Тесла је касније приметио опекотине код асистента које потичу од Икс-зрака и стога је вршио експерименте. Фотографисао је своју руку и фотографију је послао Рентгену, али није јавно објавио свој рад и проналаске. Овај део истраживања је пропао у пожару у лабораторији у улици Хјустон 1895. године. Америчко држављанство добија 30. јула 1891, са 35 година, а тада започиње рад у својој новој лабораторији у улици Хјустон у Њујорку. Ту је први пут приказао флуоресцентну сијалицу која светли без жица. Тако се први пут појавила идеја о бежичном преносу снаге. Са 36 година пријављује први патент из области вишефазних струја. У наставку истраживања се посвећује принципима обртних магнетних поља. Постаје потпредседник Америчког института електроинжењера (касније ИЕЕЕ) у периоду од 1892. до 1894. године. Од 1893. до 1895. године он истражује наизменичне струје високих фреквенција. Успева да произведе наизменичну струју напона од милион волти користећи Теслин калем и проучавао је површински ефекат високих фреквенција у проводним материјалима, бавио се синхронизацијом електричних кола и резонаторима, лампом са разређеним гасом која светли без жица, бежичним преносом електричне енергије и првим преносом радио таласа. У Сент Луису је Тесла приказао пренос сличан радио комуникацији 1893. године. Обраћајући се Френклиновом институту у Филаделфији и Националној асоцијацији за електрично осветљење он је описао и демонстрирао своје принципе детаљно. Теслине демонстрације изазивају велику пажњу и помно се прате. Светска изложба 1893. године у Чикагу, Светска Колумбовска изложба, је била међународна изложба на којој је по први пут цео салон издвојен само за електрична достигнућа. То је био историјски догађај јер су Тесла и Вестингхаус представили посетиоцима свој систем наизменичне струје осветљавајући целу изложбу. Приказане су Теслине флуоросцентне сијалице и сијалице са једним изводом. Тесла је објаснио принцип обртног магнетног поља и индукционог мотора изазивајући дивљење при демонстрацији обртања бакарног јајета и постављања на врх, што је представљено као Колумбово јаје. То је коришћено да се објасни и прикаже модел обртног магнетног поља и индуктивног мотора. Касних 1880-их, Тесла и Томас Едисон су постали противници поводом Едисоновог покретања система дистрибуције електричне енергије на основу једносмерне струје упркос постојања ефикаснијег, Теслиног, система са наизменичном струјом. Као резултат рата струја, Томас Едисон и Џорџ Вестингхаус су замало банкротирали, па је 1897. Тесла поцепао уговор и ослободио Вестингхауса обавеза плаћања коришћења патената. Те 1897. године је Тесла радио испитивања која су водила ка постављању основа за истраживања у области космичких зрачења. Када је напунио 41 годину, поднео је свој први патент бр. 645576 из области радија. Годину дана касније америчкој војсци приказује модел радијски управљаног брода, верујући да војска може бити заинтересована за радио-контролисана торпеда. Тада је он говорио о развоју „умећа телематике“, врсте роботике. Радио контролисан брод је јавно приказан 1898. године на електричној изложби у Медисон Сквер Гардену. Ови уређаји су имали иновативни резонантни пријемник и низ логичких кола. Радио-даљинско управљање остаје новотарија све до 1960-их. Исте године Тесла је изумео електрични упаљач или свећицу за бензинске моторе са унутрашњим сагоревањем, за шта му је признат патент 609250 под називом „Електрични упаљач за бензинске моторе“. Тесла је 1899. одлучио да се пресели и настави истраживања у Колораду Спрингсу, где је имао довољно простора за своје експерименте са високим напонима и високим учестаностима. По свом доласку је новинарима изјавио да намерава да спроведе експеримент бежичне телеграфије између Пајкс Пика (врх Стеновитих планина у Колораду) и Париза. Теслини експерименти су убрзо постали предмет урбаних легенди. У свом дневнику је описао експерименте који се тичу јоносфере и земаљских таласа изазваних трансферзалним или лонгитудиналним таласима. Тесла је у својој лабораторији доказао да је Земља проводник и вршећи пражњења од више милиона волти производио вештачке муње дуге више десетина метара. Тесла је такође проучавао атмосферски електрицитет, посматрајући пражњења својим пријемницима. Репродукујући његове пријемнике и резонантна кола много година касније се увидео непредвидиви ниво комплексности (расподељени хеликоидни резонатор високог фактора потискивања, радиофреквентно повратно коло, кола са грубим хетеродиним ефектима и регенеративним техникама). Тврдио је чак да је измерио и постојање стојећих таласа у Земљи. У једном моменту је утврдио да је у својој лабораторији забележио радио-сигнале ванземаљског порекла. Научна заједница је одбацила његову објаву и његове податке. Он је тврдио да својим пријемницима мери извесне понављајуће сигнале који су суштински другачији од сигнала које је приметио као последица олуја и земљиног шума. Касније је детаљно наводио да су сигнали долазили у групама од једног, два, три и четири клика заједно. Тесла је касније провео део живота покушавајући да шаље сигнал на Марс. Тесла напушта Колорадо Спрингс 7. јануара 1900., а лабораторија се руши и распродаје за исплату дуга. Међутим, експерименти у Колорадо Спрингсу су Теслу припремили за следећи пројекат, подизање постројења за бежични пренос енергије. У то време пријављује патент у области резонантних електричних осцилаторних кола. Тесла почиње планирање Светске радио станице - Ворденклајф куле 1890. године са 150.000 $ (од којих је 51% улаже Џеј Пи Морган). Јуна 1902. је Тесла преместио лабораторију из улице Хјустон у Ворденклајф, а то је она кула која је током Првог светског рата размонтирана, док су новине то пропратиле натписима Теслин Ворденклајф је милионска лудорија. Амерички патентни завод је 1904. године поништио претходну одлуку и доделио Ђуљелму Марконију патент на радио. Од тада почиње Теслина борба за повратак радио патента. На свој 50-ти рођендан Тесла је приредио јавно представљање своје турбине без лопатица снаге 200 коњских снага (150 kW) са 16,000 рпм (обртаја у минути). Током 1910-1911 су у Вотерсајд електране у Њујорку тестиране Теслине турбине снага између 100 и 5000 коњских снага. Маркони 1909. године добија Нобелову награду за откриће радија, односно допринос у развоју бежичне телеграфије што чини Теслу дубоко огорченим. Године 1915. Тесла подноси тужбу против Марконија, тражећи судску заштиту својих права на радио, међутим већ 1916. је банкротирао због великих трошкова. У тим тренуцима његов живот опасно клизи ка ивици сиромаштва. После Ворденклајфа, Тесла у Сејвилу на Лонг Ајленду гради Телефункен бежичну станицу. Неке од идеја које није реализовао у Ворденклајфу Тесла покушава са новом станицом. Међутим године 1917. му морнарица конфискује и руши грађевину уз образложење да може послужити немачким шпијунима. Пред Први светски рат Тесла је тражио инвеститоре преко океана. Кад је почео рат, Тесла је престао да прима средства од својих европских патената. Након рата изнео је своја предвиђања у вези послератног окружења. У чланку објављеном 20. децембра 1914. године, Тесла је изнео мишљење да Лига народа није решење за тадашње проблеме. Тесла је почео да јасно показује симптоме опседнутости бизарним детаљима. Поред већ раније показаног страха од микроба постао је опседнут бројем три. Често му се дешавало да обилази око блока зграда три пута пре него што би ушао у зграду, захтевао је да се поред тањира увек поставе три платнене салвете пре сваког оброка, итд. Природа овог поремећаја је у то време била недовољно позната, тако да се мислило да су симптоми које је испољавао, били показатељи делимичног лудила. Ово је несумњиво оштетило оно што је преостало од његовог угледа. Тесла у том периоду борави у хотелу Валдорф-Асторија, у изнајмљеном апартману са одложеним плаћањем. Због наплате нагомиланог дуга од 20.000$, власник хотела, Џорџ Болт, је преузео власништво над Ворденклајфом. Баш 1917. године у време док Болт руши кулу да би распродао плацеве, Тесла добија највише признање Америчког института електричних инжењера, Едисонову медаљу. Иронија овог догађаја је у Теслином случају била вишеструка. Августа 1917. је Тесла поставио принципе у вези са фреквенцијом и нивоом снаге првог примитивног радара. Емил Жирардо је 1934. године радећи први француски радарски систем тврдио да је све радио „према принципима које је поставио господин Тесла“. На његов седамдесет пети рођендан 1931. године га Тајм магазин ставља на насловну страну. У поднаслову је наглашен његов допринос системима производње електричне енергије. Тесли је одобрен последњи патент 1928. године у области ваздушног саобраћаја када је конструисао прву летелицу са вертикалним полетањем и слетањем. Тесла 1934. године пише југословенском конзулу Јанковићу и захваљује Михајлу Пупину на идеји да водеће америчке компаније формирају фонд којим би Тесли била обезбеђена безбрижна старост. Тесла одбија такву помоћ и бира да прима скромну пензију од југословенске владе и бави се истраживањима у складу са својим могућностима. Последње године живота провео је хранећи голубове и живео је углавном од годишњег хонорара из своје домовине. У 81. години Тесла изјављује да је комплетирао јединствену теорију поља. Тврдио је да је разрадио све детаље и да ће их открити свету ускоро. Теорија никад није објављена, а научна јавност је већ била убеђена да се његове изјаве не могу узимати озбиљно. Већина данас верује да Тесла никад није у целости разрадио такву теорију, а оно што је остало има више историјску вредност док је у физици потпуно одбачено. Тесла је био номинован за орден Светог Саве првог реда, али пошто је имао америчко држављанство није га добио, али је примио орден Светог Саве другог реда. Тесла умире од срчаног удара сам у хотелском апартману 3327 на 33. спрату Њујоркер хотела негде између вечери 5. и јутра 8. јануара 1943. године у 86. години живота. Званично је забележено да је умро од срчане тромбозе, 7. јануара 1943. године у 22 часа и 30 минута. И поред продаје патената у области наизменичних струја, Тесла умире сиромашан и у дуговима. Тим поводом, градоначелник Њујорка Лагвардија је рекао: „Никола Тесла је умро. Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живели. Оно што је створио велико је и, како време пролази, постаје још веће“. Посмртни обред је одржан 12. јануара у Цркви Светог Јована Богослова на Менхетну у Њујорку. После службе тело је кремирано. Испраћају Теслиних посмртних остатака присуствовало је око 2000 људи, међу којима су биле и многе значајне личности и нобеловци. Сви водећи њујоршки листови имали су своје извештаче. На сахрани је свирао његов пријатељ, виолиниста Златко Балоковиц, тада један од највећих виртуоза на свету, и то по Теслиној жељи, прво Шубертову композицију „Аве Мариа“, а онда српску песму „Тамо далеко“. Остао је забележен и упечатљив опроштајни говор тадашњег градоначелника Њујорка Фиорела Хенрија Лагвардије. Касније 1943. године Врховни суд САД враћа Тесли право на патент 645,576, признајући му првенство на изум радија. Убрзо по Теслиној смрти је ФБИ затражио од Усељеничке службе одузимање све покојникове личне имовине и докумената, и поред Теслиног америчког држављанства. Касније је ФБИ контактиран од Министарства одбране, а његова документа проглашена врхунском тајном. Сва лична имовина по налогу Едгара Хувера и председникових саветника добија етикету „веома поверљиво“ због природе Теслиних открића и патената. Имао је више од 700 заштићених патената и иновација. Његово име уведено је у Дом славних проналазача Америке. Најзначајнија награда у домену електричне енергије зове се Награда Николе Тесле, а додељује је Савет Електро инжењера - IEEE. Осам америчких држава (Њујорк, Њу Џерзи, Пенсилванија, Колорадо, Невада, Минесота, Аризона и Индијана) прогласиле су Теслин дан рођења за државни празник. Тог дана, између осталог, на свим јавним зградама мора се истаћи државна застава, а учитељи у свим школама један час посвећују Тесли. Говорио је много језика - српски, енглески, немачки, италијански, француски, чешки, мађарски, латински и словеначки. Многи данашњи обожаваоци Тесле су склони веровању да је он „човек који је изумео двадесети век“ и називају га „Прометеј двадесетог века“.

Bumali: смешно

Оберст: "После своих неудач я стал более сдержанным на обещания... Работая с эфирными вихревыми объектами, я понял, что они ведут себя не совсем так, как я думал раньше. Выяснилось, что при прохождении вихревых объектов вблизи металлических предметов, они теряли свою энергию и разрушались, иногда со взрывом. Глубокие слои Земли, поглощали их энергию также сильно, как и металл. Поэтому я мог передавать энергию только на небольшие расстояния. Тогда я обратил внимание на Луну. Если послать эфирные вихревые объекты к Луне, то они, отразившись от её электростатического поля, вернутся обратно на Землю на значительном удалении от передатчика. Так как угол падения равен углу отражения, то энергию можно будет передавать на очень большие расстояния, даже на другую сторону Земли."(Н.Тесла) Великий был человек...вот только Морган и другие сгубили многие его изобретения, притом спецслужбы США постарались...

eny: сегодня по ТК Россия в 23.15 будет передача про него

кроха: eny пишет: сегодня по ТК Россия в 23.15 будет передача про него спасибо, интересно будет посмотреть.

eny: пожалуйста

SACRA_CORONA: Вот статья из "Мир Фантастики" http://mirf.ru/Articles/art716.htm

Ivan: http://rutube.ru/tracks/517212.html?v=15dba80099a9e0e49a631d6ca5a3e6ff

полная версия страницы